ДАЛЕКО У НАМА
Ово су ти усне
Које враћам Твоме врату. Ово ми је месечина Коју скидам Са рамена твојих. Изгубили смо се У непрегледним шумама Нашег састанка. У длановима мојим Залазе и свићу Јабучице твоје. У грлу твоме Пале се и гасе Звезде моје плахе. Пронашли смо се На златној висоравни Далеко у нама.
preuzeto sa sajta: POEZIJA SUŠTINE
|
Нема коментара:
Постави коментар