Пустићу ти зиму и њене бјелине!
Прими и прољеће кад све озелени!
Узми љето моје, сунчеве врелине
и кише студене,данима јесени!
Узми ми године, све које ће доћи!
Мјеста ти препуштам, гдје год да још станем!
Узми моје дане и узми ми ноћи,
мила, драга јутра што крај те осванем!
Руке и срце већ давно сам ти дала!
Сваку кап љубави, скупа смо испили!
Једна зера душе још ми је остала,
тамо ми се стрепње трагови сакрили.
Душу ми не тичи, она ми је света!
У њу градим себе, четрдесет љета!
и кише студене,данима јесени!
Узми ми године, све које ће доћи!
Мјеста ти препуштам, гдје год да још станем!
Узми моје дане и узми ми ноћи,
мила, драга јутра што крај те осванем!
Руке и срце већ давно сам ти дала!
Сваку кап љубави, скупа смо испили!
Једна зера душе још ми је остала,
тамо ми се стрепње трагови сакрили.
Душу ми не тичи, она ми је света!
У њу градим себе, четрдесет љета!
Нема коментара:
Постави коментар