Biljana Kitić Čakar

STAZA BEZNAĐA

Noćna prokletnica opet mi san krade
Gledam. Dan se rađa dok umiru zvezde
Mesec iza brega u trenu nestade
Tek moji nemiri nesanicom jezde

Zarobljena slika vrluda mi umom
Pobeć' želi ramu sećanja što boli
Nečujno krenuti zaborava drumom
A rani na duši dodati još soli

U moru nadanja, još jedna što tone
Brodolomnik uklet potopljene lađe
Za nebo još rano a zvona već zvone
Već poznata staza. Zovu je beznađe

Srešćemo se tamo pute ti već prte
Ideš gde beznađa stope su utrte