konkurs

Zatišje

Neke riječi koristimo lako... obično su beznačajne.

Neke riječi koristimo retko ili nikada... da sačuvamo ponos ili dostojanstvo ili nešto umišljeno i izmišljeno...

Posve je nezamislivo da ih kažemo, moglo bi se nebo srušiti na zemlju...

Nikako da vidimo koliko smo sićušni pod tim istim nebom. I nikako da vidimo koliko bi veliki bili kada bi nešto rekli.

Kada pogledamo unazad, kada pogledamo sve sitne gorčine zbog malih istina... ne vidim zašto ne bismo osjetili radost zbog neke velike istine.

Treba joj samo pogledati u oči. Samo podići svoj pogled, biće sasvim dovoljno.

p.s.napisala WIND

Zdravlje iz časopisa

Danas sam nabasala na članak u nekom časopisu, nešto kao "10 načina da otkrijete da li imate opsesivno-kompulzivni poremećaj". Ispalo je da nemam nijedan od tih deset znakova, strašno razočarenje.

Naime, ja mislim da imam jedan...

Svake četiri godine, kada naši igraju na Svetskom nogometnom prvenstvu i daju gol meni srce poleti u grlo od sreće i do kraja utakmice ne smem da se pomaknem; pokvariću nešto i izgubićemo. Sva se ukočim ali nekako izdržim i na kraju sam umorna kao da sam s njima trčala po terenu.

Sramota je reći ali bilo mi je drago kada se zadnji put nismo plasirali, svaki put me zdravlja koštaju. Evropsko prvenstvo neću ni spominjati.

Dakle, imam povremeni opsesivno-kompulzivni poremećaj ali nije važno ni strašno.

Odoh sada do komšinice da joj saopštim da ona boluje od toga. Sigurna sam u to jer svake dve minute uzme telefon u ruku da proveri da li se nešto desilo u tih sto dvadeset sekundi.

Možda je bolje da ćutim, ona ne haje za nogomet i naljutiće se.

Često tako biva - ljudi ne vide trunčicu smešnog i odmah se uvrede. Ja ne znam da ćutim, hoću da se neko smeje samnom i pogrešim.

Ostaću kod kuće i smejati se u sebi. Kakva šteta, kada god hoću nešto da podelim nema nigde nikoga.

napisala:Wind

Pogled

Ima ljudi kojima je sve lako, sve prolazi kraj njih - oni vole samo sebe i ne obaziru se na druge.

Ima ljudi koji se obaziru na sve i zaborave na sebe.

Ovi drugi imaju malo radosti u zivotu. One su sitne, njihove, i nekako ih odrzavaju na povrsini. I misle u sebi kako je to nepravedno, imaju i oni pravo na nesto; te misli prigusuju, one samo ponekad izbiju pa se opet sakriju.

Neki dan sam slucajno prisustvovala necemu. Neki covjek je dobio pismo i odmah ga nestrpljivo otvorio. Prolazila sam tuda i nisam ga dobro ni videla; ne znam sta bese u pismu ali on rece naglas: "E, sada mogu i da umrem." I taj ton i glas mi privukose paznju jer on to rece tako vedro. I ne setih se da ga pogledam u lice, morale su to biti srecne oci, ali ne videh. Bila sam zaokupljena pismom, pitala se sta je bilo u njemu, sta je to procitao kada je to rekao, morala je to biti radost.

Pomislih kako smo svi postali toliko preplaseni da smo poceli sumnjati u sve. U sebe, u druge, u stvari koje se drugima desavaju a nama nikada i cime smo to zasluzili; pa zar i mi ne zasluzujemo mrvicu necega?

I ne znam da li je taj covek to pismo cekao ili je ono slucajno doslo, da li ce ga cuvati i da li je to uopste vazno u toj prici ali sada se pitam da li cu ja nekada dobiti takvo pismo.

Da li cu ja to reci? Isto tako vedro? Kada razmislim, mislim da bih to rekla jer u rukama bi mi bilo nesto vredno i nesto moje.

Naravno, trebate imati nekoga da vam nesto napise i posalje. A mozda slucajno dodje, ima takvih slucajnosti ali ne znam kome se desavaju. Mozda vreme ili nesto nekim slucajnim odabirom nadje bas mene i uruci mi tu dragocenost, nesto sto ce biti sacuvano i nedirnuto, svetlo i radosno. Mozda. Treba biti strpljiv.

Cekati. Verovati. Mozda.

napisala:Wind

preuzeto sa sajta: http://www.inter-caffe.com/

Astma

Stari prijatelji su ponekad kao astma.Uprkos tome što nas često guše ne možemo da živimo bez njih.Zbog toga se često uželimo nekih novih,svežih i neiskvarenihMedjutim,ubrzo shvatamo da smo jedino takvi, u majčinoj utrobi

O,kako bi sad prijala jedna ,dobra kiša

U mom stanu je kao u inkubatoru.Jaja provrela...Pilići samo što se nisu.A ja, ne znam kako da oteram pomisao uzurpatorsku,zbog koje osećam vrelinu tvoga tela,kao da si blizu.Klima uzalud duva i zidove hladi
ali ne može želju da smiri, da stiša.Samo da mi srce s pameću ne zavadi
O kako bi sad prijala jedna dobra kiša..Bar da si tu da se zagrlimo ...Klin klinom da izbijemo...Poljupcima vrelim vatru da ugasimo...Da od čežnje više ne bolujemo...Da ne gledam više kao iz beduinskog šatora u kom su mi samoća i vrelina jedini gosti..horde pijanih svatova koja te bezdušno odvode iz moje nedosanjane budućnosti...ne dajući da se sa tobom oprostim

POBEDNIK 6. FB FESTIVALA POEZIJE U NOVOM SADU

Boris Lazić
Pariz, Francuska

STICK CHARTS

Trska da odredi pravac, školjka sazvežđe ili arhipelag – dovoljno za plovidbu,
Za moreplovca.
Trska da određuje struje i vetrove, plime i oseke, da imenuje talase, da odgoneta morekaze.
Dovoljno za pisanje, za čunove, sa kojih, kadikad, nagibaš telo, uranjaš u vodu i, tako, brodeći, sebi određuješ pravac i smer, zagledan u zvezde, u ribe, u ptice.
U srcu školjke je dom, peščani je sprud, i odjek dečijeg smeha, rumen kamena kao usne dragane, koja te čeka.
Iz srca školjki napev, zov je daljine, ka kojoj brodiš. Bez hitnje.
Ta pismesnost bi dovoljna da optoče arhipelage, da ih nasele, da razašilju poklisare, zapremaju putnike i trgovce, darova bogatih voćem, snitvnom i sećanjem.
Tih karti sad imaš nekoliko. Bilo da su od trske, od slame i korala, bilo da reč je o dokumentu, o pečatu na putnoj ispravi, o stihu u zbirci,
Ti morekazi jesu zbir putanja i ukrštanja lica i predela, precizni putokazi.
Predela, koji čile, pa vaskrsnu, usled iznenadnog poređenja,
Lica, koja te pohode, i sa kojima se sašaptavaš, s kojima se sporiš, koja osmatraš, osluškuješ,
Lica, koja su predeli, i pogledi, zvezdani, omamni, pogledi, koji su sanje, arhipelazi.

preuzeto sa sajta:http://kk21palanka.blogspot.com/

Konkurs

КЊИЖЕВНИ КЛУБ “МИРОСЛАВ-МИКА АНТИЋ” ИЗ ИНЂИЈЕ

РАСПИСУЈЕ

26. МЕЂУНАРОДНИ ПЕСНИЧКИ КОНКУРС “ГАРАВИ СОКАК”, ИНЂИЈА 2015.

УСЛОВИ КОНКУРСА:
– Послати три песме, дужине од 12 до 24 реда, теме слободне. (ОСИМ ПЕСАМА ЗА ДЕЦУ)
– Песме потписати именом и презименом, навести тачну адресу становања, бројеве телефона и електронску адресу.
– Песме могу бити на српском, хрватском и босанском језику.
– Обавезна краћа биографија аутора.
– Конкурс траје од 25. јануара до 30. маја 2015. године, а песме слати на електронску адресу:
sremac56@open.telekom.rs
konkurs@zlatomirborovnica.net
kontakt@zlatomirborovnica.net
:или на адресу:
Златомир Боровница,
(ЗА КОНКУРС)
улица Кнеза Лазара 14/25 22320 Инђија, (Србија )

- ПЕСМЕ И БИОГРАФИЈУ СЛАТИ ИСКЉУЧИВО У ЈЕДНОМ ВОРД ДОКУМЕНТУ И ОБАВЕЗНО ГА НАЗВАТИ ИМЕНОМ И ПРЕЗИМЕНОМ АУТОРА, тиме нам у многоме олакшавате рад на зборнику.

- Телефони за контакт: – фиксни: +381/22-551-347 — мобилни: +381/64-617-1354.
– Право учешћа имају сви аутори старији од 14 година. Манифестација ће се одржати у суботу 12. септембра 2015. године, када ће бити и промовисан зборник који ће се штампати од приспелих и одабраних радова. На манифестацију ћемо позвати од 80 до 90 аутора заступљених у зборнику. Тачно време почетка манифестације ћемо Вам благовремено јавити. Радови послати на конкурс се не враћају, а за објављене радове се не плаћа хонорар.

Са поштовањем,

У Инђији, 25.01.2015. године

Златомир Боровница, председник

Konkurs

25. međunarodni pesnički konkurs Sinđelićeve čegarske vatre

30/01/2015 | Filed under: 01. april,poezija,region,Srbija | Posted by: KR

Udruženje pisaca “Glas korena“ iz Niša raspisuje 25.međunarodni pesnički konkurs

Uslovi konkursa:

1.Pravo učešća imaju svi pesnici sa svih meridijana sveta

2.Svaki autor može poslati jednu do tri pesme

3.Tema je slobodna

4.Pesma ne sme biti duža od 24 stiha

5.Pesmu/pesme dostaviti na Srpskom jeziku (ako je pesma pisana na nekom drugom jeziku obavezan je prevod), ćiriličnim ili latiničnim pismom

6.Pesme potpisane punim imenom i prezimenom, adresom i telefonom slati u jednom primeru

7.Radove slati na adresu:  Udruženje pisaca GLAS KORENA ul.Davidova 2-a, 18000 NIŠ, glaskorena@gmail.com i majorpesnik@gmail.com

8.Pesme koje ne ispunjavaju uslove konkursa neće se uzmati u obzir

9.Učesnicima konkursa se ne plaća autorsko pravo

10.Radovi se ne vraćaju

11.Obaveza je svih autora da šalju do sada neobjavljene pesme

12.Konkurs je otvoren do 01.04.2015.godine

Po završetku konkursa Stručni žiri će izabrati najbolje pesme, a Udruženje pisaca “Glas korena“ štampaće zbornik SINĐELIĆEVE ČEGARSKE VATRE 25. Rezultati konkursa biće poznati u drugoj polovini maja 2015.g. Promocija zbornika održaće se na brdu Čegar, kraj Niša, 31.05.2015.g. u 12.časova. Bliža obaveštenja na telefon: 018/247-785

Матија Бећковић:Прича о Светом Сави

Кад је Свети Сава ишао по земљи,
Још пре свога рођења,
Док се звао Растко,
Као што иде и сада,
Само га не видимо,
А можда је то било и доцније.

Кренуо је Савиним стопама,
Ка Савином извору
На Савином врху
Куда и ми идемо,
Јер другог пута и нема.

Када је негде око Савина дана
Наишао Савином страном,
Напали су га пси,
Као што и сад нападају
Свакога ко се упути Савиним траговима.

Путник је најпре саставио три прста,
Како је одредио да се и ми крстимо,
Плашећи их законом
Од кога су још више побеснели,
А ни до данас нису узмакнули.

Онда се сагнуо да дохвати камен,
Али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима,
Јер беше јака зима,
Као и ове године,
Као увек око Савина дана.

Већ су разносили Савина стопала,
Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље
Због које је подељен свет,
Кад је Свети Сава отпасао мач уста,
Једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио,
Говорећи ове речи:

— Нека је проклета земља у којој су
Пашчад пуштена, а камење свезано.

Oslikana

oslikala Dragana Miljković Jovanović

Svima onima koji slave današnji veliki dan ,čestitam od srca

Badnje veče

Večeri sveta, hoću li te i ja
Slaviti pjesmom radosti i sreće?
U mome oku, evo, suza sija,
I moje rane postaju sve veće.

Tvoj zlatni pohod i ubogu godi,
I vidi Boga u časima ovim;
Nada mnom samo mrak studeni brodi,
I dušu bije nemirima novim.

U pustoj sobi sam, kô sjenka bona,
U sebi slušam zvuk pogrebnih zvona
I stiskam srce jadno i kukavno.

Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše!

Jer ovdje niko ne čeka te više –

Svi moji mili zaspali su davno

Aleksa Šantič

Svašta nešto

Da nema tvojih želja ja za druge ne bih ni znao.

&

Od kada si ušla u moje srce ne izlaziš iz moje pesme

Svim sadašnjim i budućim čitaocima bloga želim Srećnu 2015. godinu.

Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali.
Medjutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini.
Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći.
Čekali smo u životu razne stvari, to svi znamo,
a uvek su nam i sigurno dolazile samo Nove godine.

Duško Radović