Aleksandra Petrović

Ogrlica

Nizem ogrlicu sećanja

gde nedostaje biser
ubacujem gužvicu mašte

niko sem mene ne zna razliku

i sama ću je uskoro
zaboraviti

Željko J. Cesnak

SANJAO SAM

Sanjao sam da si ptica u lipovom mednom cvetu,

I da miris odnegovan sklapa tvoje vrele oči,

I da nudiš svoje telo u sledećem dugom letu,

I da vino s bedara ti ; na usne se moje toči.

Sanjao sam da si život sužen poput Carskih vila,

I da vrhom dodiruješ rascvetala hlebna žita,

I da živiš kao Sunce;radosna i sretna bila,

I da ćutiš kao ljubav,kad te neko za nju pita.

Sanjao sam da si izvor pružen poput dečje suze,

Otkinut od sitnog oka što veselo k meni gleda,

I da reči mi,poput breze,duž vrata sad tiho puze,

I da moje meko srce pretvaraš u komad leda.

Sanjao sam,ni sam ne znam,zašto me san budnog lomi,

I u nebo širom gledam,na tlu mi se i neživi,

Da me nosi vrtlog strasti u dubokoj slatkoj komi,

I da sanjam poput pene razbacan po morskoj rivi.

I da svud po meni gaziš i zajedno sa mnom sanjaš,

I osetiš kako krila u ljubavi strasti nose,

Na umorne setne oči mi dlanove tople stavljaš,

A na dušu igru srca i dodire kišne,bose.

Dragana Jovanović

Ljubavna oluja

Toplo je u srcu, ljubav srce greje,
Napolju oluja, krši, lomi, puca,
Ne smeta to meni da se gromko smejem
Samo kad je vrelo oko moga srca.

Nek' se kida granje od vetra jesenjeg,
Nek' briše po putu lišće koje pada,
Važno je da dušom još cveta bagrenje
I da mojim srcem i sad behar vlada.

Ljubavna oluja sada gradom vlada,
Svi su pored nekog, ko će da ih greje,
Pa šta onda briga kišu koja pada,
Dal' se vetar ljuti ili joj se smeje.

Pavica Veljović

Vodi me.
Gde ćeš?
Vodi me negde u neobično.

Gde ćeš?
Vodi me u nedodirljivo.

Gde ćeš?
Vodi me u beskrajno.

Gde ćeš?
Samo reci gde ćeš?

Vodi me!
Samo me vodi.

Gde?
U daleku Nedođiju
gde nas niko ne zna
da vrištimo
maslačku na uvo.

Radmila Stanković

Hodač

Gledam te čoveče,ideš kroz život bosonog raširenih ruku.
U levom džepu nosiš
sve prošle živote i smrti,
u desnom džepu ti vera,
nada i ljubav ...Na čelu ti briga, tuga i nešto malo sreće
ostavili uspomene hlebova koje si kušao.
Hodaš bosonog i stisnutu šaku
guraš u desni džep,
levi nikada ne dotičeš ideš sa nadom i verom pogled ti ne luta, setan jei sija bez treptaja, uprt u skrivene linije puteljka,
skrivenih ćoškova Kao da već znaš šta te čeka.
Ideš čoveče bosonog kao da
putu kraja nigde nema.Stežeš u biću sve prevaziđene strahove, sve gorčine prošle
dok ne umru tu u duši,
sve dok se mir ne rodi u tebi.
Imaš senku za sobom, znaš
i kada nema Sunca ona je tu, ne možeš joj umaći.I dalje hodaš, kao da senke nema i uporno guraš ruku u desni džep,tamo gde nosiš Veru, Nadu i Ljubav ...

Vladimir Vuković

Камење које хода

Постоји камење које расте од кише.
Они који виде кажу да хода.
Тако ти и ја:
ми смо расли из бивших живота, расли
од суза.
Постоји камење које пупи једно ка другом и
време му обли ивице.
Тако ти и ја:
наше руке длета су споро ишле
кроз свет, те руке што клешу срца.
Постоји камење које дуго путује и једном стане,
други камен с њим срасте па постану со и
земља их учврсти.
Тако ти и ја,
срцокишни, срцоклесци,

идемо, срастамо, откуцавамо:
за нама деца, нека
чудна деца добацују.:
види, види, камење што хода

Drago Cingel

C I G A N I N

bratu Serjozi

Lutalo je srce ispod nebeskog svoda,
dusa bila na mestima gde se ludi.
Govorili da sam izrod ljudskog roda,
a i cigani su majko ljudi.

Mene su vodili divlji vranci strasti,
ocajne pesme i bol sto sudi.
Vikali ds sam hulja i da cu propasti,
a i cigani du majko ljudi.

U krilu sedele drolje i dame fine,
pesme sam pevao dok zora rudi.
Gatali da cu otici u tri materine,
a i cigani su majko ljudi.

Nisam se plasio kavge i noza,
dusa govorila pesnikom budi.
Bandit je bio kazu i brat ti Serjoza,
a i cigani su majko ljudi.

Jesenje prolazi i tugu krijem,
u koracima zadnjim mojim ludim.
Jos jednu i sa zivotom da se pobijem,
jer i cigani su majko ljudi.

Saša Ž. Mihajlović

​
BATAJNICA 
​
Gde su ona divna jutra,
topla sutra,
kad me sunce kroz prozor miluje 
i gugutaka moju sreću snuje.
​
Gde je šumor breze pod prozorom,
miris cveća što me budi zorom.
Gde su tvoje nežne ruke, meke kose
što mi sretan dan donose.......



PUT 
​
Put.
Dug i ravan
u nigde.
​
Put.
Bez prašine
koja se zlati na suncu.
​
Put.
Odavde, donde
od oka do beskraja.
​
Put.
Ceo život samo put
i ništa više

Kovačević Branka

Jelena Ćirić

Savet

Je, bre, mori...?
Di gori
pa s' navrô ki besan!?
Dzabe ti mehanizacija
kad šanac tesan.

Žena ti je... ki crnica.
Ne mož po nju da riješ ki biljosan!
Aaa... i ako će se omrsiš,
ne ide s burek posan.

Zavrni rukavi, bato, pa podmaži,
mal cinculiraj, lečke odlaži,
da se uželiimo,
da pogorimo
ki licne u ta' stras'!
E paaa... onda će se obaramo,
onda ću ti objasnim neke stvari...

I nemo pos' da bidne -
lipso ker odma' iza krivine.
El' men' stras' kad uvati,
pa kad me vine u visine,
to ti je...
ki dugometražni film...!

Ajd sad... Podmazuj.

Дејан Ђорђевић

       

За оне који воле Марију

Смрт је наоблачила небо, Марија
Око нас киша и закаснела љубав
А како би нам било лепо
Да није ових избора
Ових пораза и омраза
Да није наших и њихових.

Прелазим бледе границе снова
Нема те више у молитвама
Уморног сневача
Не знам шта ћу бити
Верник или љубавник.

Велики љубавници су губитници
Не знају шта значи волети
До њихових висина.

Касно је, Марија
У наш град долазе странци
Време је да се молимо
За потомке.

преузето са сајта:http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/

Mladenka Hudi

MOLAJ
Zamantalo me
blišći prid očima
vatan ariju
ka riba na suvon
vrti se cila kala
nestaje
batije srce
ka ijadu vojnici
pritiska u prsima
žmarci u prstima
čapala san se
za zid, naslonila

Aaa,neš ne,fermaj
ča si poludi jopet,
molaj
karan se sa njin
on bati li ga bati
nedan se
diš na ovaki dan
lip, sunčan
veleti vonja ,lipote
oko mene

Ti luduješ
ča ne guštaš
ka i ja
u lipoti dana
vonju prazliča
merlima
ča more lavora
molaj, jerbo
nisan sve adočala

Milan Milutinović

Gurmanluk

Umačem hleb u so
Da se osladim.
So je jodirana, zdrava
Dobra je za naše štitne žlezde.

Za ručak imamo klin čorbu od juče,
Podgrejanu u plavom loncu na tufne.
Moja žuta mačka, svojeglava i tvrdoglava
Voli da jede klin čorbu s nama za stolom.

Pas Đole koji je juče bio kod veterinara
I imao uspešnu kastraciju muškosti,
Omastiće njušku tanjirom tople čorbe.

Dok na TV-u ide vremenska prognoza
U kojoj najavljivačica, silikonskih grudi i u mini suknji, najavljuje dolazak proleća.

Јулијана Маринковик

                                                                              

SMRT DOLAZI NA DAN KAD NOĆ JE VEDRA

Moja baka

laka joj zemlja

imala je običaj

da grije ruke

nad mangalom

neobična toplina

dopirala je od sunca

prsti su joj

od bolesti bledjeli

ne znam zašto

i vatra se bojala

smrti

fijukala je

plamtjela

uvlačila se u zagrljaj

krila se od svih očiju

sve dok se nije sklupčala

u zmiju...

Saša Mićković

ŽIŠKA POŽUDE

Postelja je vlažna, krv kapima kipti,
upletena tela, nadomak su transa,
sred napetih žila tečnost tek zalipti, 
iz prepetih poza nadire seansa!

I već smo postali nesagorne žiške,
koje se razbukte prilikom slatkoće.
Kao ponabrekle kajsijine kriške,
što sokove slasne sišući još hoće!

Uz jecaj i drhtaj, vibriramo strasno,
možda naš jek prene jutro gromoglasno!
Opušteni tihi, nakon providjenja,

postaćemo krišom sanjari što snatre,
i zora će zbrisat naše tračke vatre,
ostaćemo požar što sa iskrom jenja!

Miodrag Minja Milačić

NA SVIREPOM SRCU

Još živi napuštena pjesma,
okrutno, crno i prepuno bola,
ne vidi se tužna ispred doma česma,
i svijeća što drhti sa uvelog stola.

Ne čuje se više pomračina,
oči kriju i ozeble suze,
u staklenoj sreći sad stanuje tmina,
a strah ti jutru opet nebo uze.

Ne vidi se ni osmijeh na licu,
ledeni odron poruši nam sliku,
na svirepom srcu gledaš tužnu skicu,
a pjesma se opet stopi u tom kriku.

Ne osjetiš ni umorne zvuke,
ne umireš zato što mrtav se rodiš,
i Bogu vječnom pružaš svoje ruke,
na pucini crnoj dok životu brodiš

Dragan Petković

VOJVODA VOJVOĐANSKI

posvećeno Miki Antiću

Ako mi jave, umro Mika

reći ću im da greše.

Negde na nebu piše i slika

i opet  prvi tango pleše.

Mokrinski sokak korak mu pamti

i sva njegova dečačka leta,

plava mu zvezda u oku plamti,

bosonog stigao na „Kraj sveta“.

Iako lično nije me znao,

veliki boem gos’n Mika,

plavi čuperak s dlana mi dao,

dok je mirisala tamjanika.

Ravnicom krenem niz Dunav plavi,

dok on do zore minute broji,

jedan mi talas dunavski javi

da mornar Mika na pramcu stoji.

Hvala ti, stariji po peru, brate

što ne znam živeti na brzinu,

što, dok me u snu tambure prate,

jezdim za tobom kroz Vojvodinu.

Hvala što ostah veliko dete,

što dušom čistom stihove niže,

što sam kroz pesmu, baš k’o ti, Miko,

za korak Bogu prišao bliže.

Ako mi jave, umro Mika,

reći ću, ore nebeske njive,

poslednji vojvoda vojvođanski

od onih vam je što večno žive.

Avdulah Ramčilović

NIŠTA SE BEZ RALOGA NE DEŠAVA

Volim te, moja duša
o tebi snove snuje,
kada mesec zagrli zvezde
ja mislim i tebe miluje.

Volim te, moje srce
sa sudbinom razgovara,
ljubav si moja, želja najveća,
ništa se bez razloga ne dešava.

Volim te, svetlost si
i vidik oka moga,
željan sam tvojih usana,
lepote i čari bića tvoga.

Volim te, kao što se
život može voleti,
sa tobom delim ovaj svet,
nadam se i onaj večni i lepši!

Iz Zbirke JOŠ JEDAN KRUG

Snežana G. Dubak

SUDNJI ČAS

Ako ti odjezdim dalekom gnijezdu?
Tamo gdje se noći od svijetla kriju. . .
Ispod tvoga neba ugledaćeš zv'jezdu
- to te moje oči sa visina griju!

Ne žali za dušom, svoj smiraj će naći.
Odvajkada bješe - što bogovi žele.
Blizu ću ti biti , ne može se zaći 
iza vječnog neba -i kad str'jele b'jele!

Ne kumi me Bogom, beskraji me zovu.
Zar ne čuješ, mili...ti ariju ovu?
Pristigli su časi -krenuti se mora!

Zov milosni mami, na pute se spremam
samo još trenutak s'tobom da odr'jemam
- Pa ću lako tamo, čim osvane zora! 

Slobodan Ristović

ČEKANJE BOGA

Cekah te jutros Boze
Smeo sam se zakleti da ces doci
Dosao gavran i rovac
Sedali smo na sred livade
Glodali smo ovnujsku glavudzu
Onu sto smo glodali lane
Ja i gavran sa spoljne
A rovac sa unutrasnje strane
Takvu gozbu nisi smeo propustiti
Rovac veli
Ako je posao preko njiva
Mora da je u neciji grob upao
A gavran
Oslabio mu je vid
Nije nam godinama dolazio
Postalo mi je visoko gore
A kad si na visini
Lako obnevidis za ljude gavranove i rovce
Ja ko i obicno cutim
Sve mislim
Dok je nas i ti si negde tu
Vidis ti nas
Nego se mi medjusobno ne vidimo
Zbog toga te i cekam
Da ako dodjes
Pre nego mi krenemo tebi