Dragan Petković

VOJVODA VOJVOĐANSKI

posvećeno Miki Antiću

Ako mi jave, umro Mika

reći ću im da greše.

Negde na nebu piše i slika

i opet  prvi tango pleše.

Mokrinski sokak korak mu pamti

i sva njegova dečačka leta,

plava mu zvezda u oku plamti,

bosonog stigao na „Kraj sveta“.

Iako lično nije me znao,

veliki boem gos’n Mika,

plavi čuperak s dlana mi dao,

dok je mirisala tamjanika.

Ravnicom krenem niz Dunav plavi,

dok on do zore minute broji,

jedan mi talas dunavski javi

da mornar Mika na pramcu stoji.

Hvala ti, stariji po peru, brate

što ne znam živeti na brzinu,

što, dok me u snu tambure prate,

jezdim za tobom kroz Vojvodinu.

Hvala što ostah veliko dete,

što dušom čistom stihove niže,

što sam kroz pesmu, baš k’o ti, Miko,

za korak Bogu prišao bliže.

Ako mi jave, umro Mika,

reći ću, ore nebeske njive,

poslednji vojvoda vojvođanski

od onih vam je što večno žive.