четвртак, 25. децембар 2014.

Todora Škoro




Par

ne govori mi nikad
da jedna pronadjena cipelica
na tavanu rodne kuće
boli manje nego ona
izgubljena

&

Kad ulice (ne) biraju stanovnike

U ulici Marka Šagala
živi devojčica koja svakoga jutra
na južnom zidu kuće nacrta kozu
sa ribom u ustima
U povratku iz bakalnice
vidim je kako crtež briše dlanovima
strahujući od grdnje roditelja
koji kao i ostali žitelji naše ulice
za umetnost ne mare
mnogo

5 коментара:

  1. Odavno pratim rad naše već afirmisane i nagradjivane pesnikinje Todore Škoro.I na njenom blogu i na drugim sajtovima.Volim njenu poeziju zato što nije napadna i zato što je tiha a tako upečatljiva.Pogotovo mi se svidjaju njene pesničke minijature.Tvrdim da je Todora majstor za pesničke minijature.A to da je dobra i kao prozni pisac i pesnik ,govore mnogobrojne nagrade koje dobila za svoj rad.Čast mi je što mogu da je predstavim na svom blogu

    ОдговориИзбриши
  2. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Malo zbog zavičajne veze,malo zbog maestralnih minijatura; sve u svemu u kompletu ,poštujem i pratim Todoru !

      Избриши
  3. Gledala sam suze detata
    kako ih salvetom briśe
    u sećanju miriśe kolač
    srce u sreći kuca.

    ОдговориИзбриши