среда, 4. новембар 2015.

Vladimir Vuković




Постоји камење које расте од кише.
Они који виде кажу да хода.
Тако ти и ја:
ми смо расли из бивших живота, расли
од суза.
Постоји камење које пупи једно ка другом и
време му обли ивице.
Тако ти и ја:
наше руке длета су споро ишле
кроз свет, те руке што клешу срца.
Постоји камење које дуго путује и једном стане,
други камен с њим срасте па постану со и
земља их учврсти.
Тако ти и ја,
срцокишни, срцоклесци,

идемо, срастамо, откуцавамо:
за нама деца, нека
чудна деца добацују.:
види, види, камење што хода

Нема коментара:

Постави коментар