понедељак, 20. април 2015.

Gorjana Ana




Postoji jedan sat, kuca za nas
razigran, skazaljkama pleše
tek ponekad da slavuju glas
kad nam se oči nasmeše.

Svaka minuta miriše zanosom
kad se u dodiru usana nadje
sunce zaliva jutarnjom rosom
zorom otkucava još sladje.

Časove šuma pojom javlja
stabla svojim krošnjama slave
sat zvoni, ljubav put nastavlja
pogled zeleni roni u oči plave.

Postoji jedan sat, da li si čuo
svaki sekund i minuta dušu tuče
postojanjem si ga pokrenuo
oživeo snove, dodiri lepše zvuče.

Нема коментара:

Постави коментар