Nagrada

Sinoć sam
Povodom Dana zaljubljenih
Održao
Jedinstveno poetsko veče

U spavaćoj sobi
Koja je do poslednjeg ćoška
Bila ispunjena ušima
I očekivanjima moje supruge
Trudio sam se da govorim stihove
Nadahnuto kao Matija Bećković
Možda čak i bolje od Radeta Šerbedžije

Publika je tokom izlaganja
Bila kobajagi zbunjena
Kao da tokom našeg zajedništva
Nikada nije čula
Ni jednu zaljubljenu reč od mene
Čak me i bocnula
Da sam ko zna kojoj
Sve te stihove posvetio

Mada je posle svega
Sa šeretskim osmehom na usnama
Zaspala
U mom zagrljaju
Što je ipak bilo
Još jedno veliko priznanje
Za moje bračno- poetsko stvaralaštvo