Dve pesme

Kad svi nekuda odu

Obično
Kada svi nekuda odu
Samo ti
U moje misli svratiš
Da mi društvo praviš
Da ne budem sam
Dok čekam da mi se vratiš

Optimizam

Optimizam je
Kada veruješ u stvari
U koje ne veruje niko
Čak ni lekari

I uvek ideš do kraja
Jer nikad pristati nećeš
Da budeš na spisku onih
koji nisu imali sreće

Makar sitan ko travka
Jurišaćeš protiv vukodlaka
Svestan da ipak
Sreća nije nebitna stavka