Emina Krstić

Kasnim u novo sutra

Znam već,
čekaćeš me,
opet ću kasniti,
makar samo i pola minute.

A ako ne dodjem,
znam, nećeš mi verovati u opravdanja.
Ja sam sasvim i do kraja kriva u tvojim očima,
nepotrebno pričljiva i lažno tužna.
Mene je nemoguće razumeti,
jer ja razmišljam na tri jezika odjednom.

Mi smo samo dva svemira
koja su se slučajno srela.
Nazdravljamo sutrašnjem danu
a živimo u jučerašnjem.
Plačem, dok noć uzima grad pod svoje,
korača ulicama i pokorava ga.
I svako jutro krvari za tobom.
Neki su dani purpurni,
a onda zaluta ona tvoja azurna
i ukrade mi toplinu.

Ali doći ću,
nosim sa sobom komadić bola
odlomljen od tvoje planine.
Nosim ga u džepu,