Bojan Rajević

ТРАГ

Никада нисам уснуо
Само сам очи склапао
Преда мном мрак се гуснуо
И свуд по мени капао

Дуго сам тако лежао
Стрављен од силне тмуше
А онда устао и бјежао
Што даље из тамне душе

Све док се ниси појавила
Обасјала ме за трен
И траг у мени оставила
Да сјакти заувјек ватрен

Кад год би пала на памет
Мрак би се губио пуст
Учио сам те напамет
И знао наизуст

Стално сам у тебе зурио
А ти си увијек бљескала
Но чим сам једном зажмурио
У трептају си нестала

Сад не знам гдје да зурим
У свјетлост или у мрак
Ни како да зажмурим
Па да ти не видим траг