Tog 24.6.2o15.
Skrhana dugogodišnjim boljkama
Razderana željom
Da nas što više vidja
Nas
Svoju decu
Moju sestru i mene
Svoje unuke i praunuke
Pošto smo je mi obilazili
Jednom ili dvaput godišnje
Kao da radimo u Nemačkoj
A ne na drugom kraju Srbije
Majčino srce je puklo
I pridružila se svojoj prvoj ljubavi
Mome ocu
Koji sad više nije sam
I koji je strpljivo čekao dvadeset i pet godina
Na starom seoskom groblju
A samo prava ljubav može da bude tako strpljiva
I da strpljivo čeka i da se nada
I bog ih je nagradio
Sreli su se opet
Da se i u večnosti bude zajedno
Skrhana dugogodišnjim boljkama
Razderana željom
Da nas što više vidja
Nas
Svoju decu
Moju sestru i mene
Svoje unuke i praunuke
Pošto smo je mi obilazili
Jednom ili dvaput godišnje
Kao da radimo u Nemačkoj
A ne na drugom kraju Srbije
Majčino srce je puklo
I pridružila se svojoj prvoj ljubavi
Mome ocu
Koji sad više nije sam
I koji je strpljivo čekao dvadeset i pet godina
Na starom seoskom groblju
A samo prava ljubav može da bude tako strpljiva
I da strpljivo čeka i da se nada
I bog ih je nagradio
Sreli su se opet
Da se i u večnosti bude zajedno
Milane, znam da su reči suvišne,
ОдговориИзбришиposebno od nepoznatih.
I kada naidju teški dani,
a biće ih, želim ti svu snagu
da ih prebrodiš i da se sa
osmehom setiš svojih roditelja,
kao i one stare - da voljeni nikada ne umiru.
Hvala ti od srca,Fili Jana
ОдговориИзбриши