Zorica Stanković

      

ZVEZDE DA MI UKRADES

Zelim opet,zvezde da mi ukrades.
Iz moja dva izvora vinom se napijas.
Da jutro, koje me je donosilo i odnosilo stane.
Pogledom da me milujes.
A onda,osetim tvoju prolecnu ostrasnjenost.
Tvoju pozudu,u krvi groznicu.
Tvoje besramne ruke ,koje, trepere po meni.
Uzburkalost vatre,koja plamti .
Bludni pogled koji me opija kao vino,
a topla smola, sliva nam se niz tela.
Mi ,zaljubljeni,zaneseni,opijeni.
Plovimo nebeskim prostranstvom do beskonacnosti.
Ah, kada bi ponovo osetila ,dasak tisine pre oluje.
Zar tvojih usana zoru da mi donesu
a ja ti svitanje podarim.
Uzalud.
Uzalud dozivam munje
,bure i
gromove da te ne odvedu .
Oprez i sumnja me stisli!!!

Dok kapi rumenog vina plove po casi,
nestajes u magli.

Secanjem te ljubim!