Biljana Diković

 Слутња ◦

Да ли Између

Наших Лажи и
наших Истина

Можемо
Постојати
да не постанемо

сами Себи Сувишни?

Немир сад Везује ветар
за липу под прозором.

Царује простором Слутња.

Кроти ме Уклета Љубав.

Све Твоје
носи Ме
у Непостојано

Само Теби
знано место...

Тамо
Огрнута Тобом

Чекаћу...

Да ли Постојим?!