Slobodan Marković

OZDRAVIĆEMO 

Razbolesmo se svesni svoje tame. 
Krivi su slutim razni Paganini. 
Golubi ognja sleću joj na rame, 
a ja se kupam hodeć po tišini. 

I ništa nisu kažem sarkofazi 
Kad cveće vene u najlepšoj vazi. 

I ništa nisu stare piramide 
kad smrt zelena svima isto ide. 

I ništa vina, ništa restorani 
kroz koje ludo provitlaše dani. 

Ozdravićemo svesni svoga zraka 
zahvalni možda nekoj maloj ptici... 
I slušaćemo svakog srećnog mraka 
kako gudalo umire na žici.