Često dok ga gledam
Kako carski nebesima plovi
I osećam da sam samo mrav
U očima njegovim
Meni ga ipak dodje žao
Osećajući da nešto krije
Jer Bog je svima ponešto dao
A ponešto i nije
Kao što je i njemu dao
Da mu nebo bude i dvorac i hram
A on kao gospodar nebeski
Da leti večito sam
Нема коментара:
Постави коментар