недеља, 1. фебруар 2015.

Emina Mančić Ex Vlahović





ENERGIJA
Melanholija u noć nenadano upala.
A ti moje milo...šapućeš u etar.
Tvoja me reč uvek iz mraka čupala.
Pretvori me dahom u poludeli vetar.
Lebdeću kroz javu razigranosti puna.
Raširi jedra , biću tvojoj želji bura.
Od žara u našem pogledu , postideće se Luna.
Sudar naš u galaksiji- neobična avantura.
Otkrijmo nedodirima titraje u satima sitnim
opipajmo rečima koliko ličimo jedno na drugo.
Zapevajmo u glas o sitnicima nama bitnim.
Osmehom glasnim vrisnimo - laku noć tugo !
Podigni me iz osame, isčupaj iz tame,to znaš.
Tanano, umilno , a vrlo snažno !
Osećaš ti dobro , koliko mi trebaš.
U ovoj nesanici osim nas ništa nije važno ?!

Нема коментара:

Постави коментар