Nakrivio se bor.
Slomile ga godine stajanja
na jednom mestu.
Ukopan,
ali stamen.
Ne mrda,
ali se kreće ka visini.
Opustele mu grane.
Tromo padaju
i vuku ga.
On i dalje dostojanstveno stoji.
Samo se malo
nakrivio
od tereta života na jednom mestu.
Nije lako biti bor.
Treba mirno izdržati toliko stajanje.
Stoji i ćuti.
Ćuti, jer zna.
Zna da će neko
mnogo radoznao
jednoga dana
na godovima posečenog stabla
brojati godine njegovog stajanja.
Nakrivio se bor.
Nije lako biti bor.
Nije lako stajati na jednom mestu.
Nije lako ćutati.
Nije lako biti kriv.
Hvala ti, Milane, što si baš moju pesmu smatrao vrednom ovog prostora :)
ОдговориИзбришиJa volim dobru poeziju.Ovo je mnogo dobra pesma.Na kraju tu su i ostali čitaoci da daju svoj sud o tome.Mada,o ukusima i kriterijumima u poeziji ne vredi raspravljati
ОдговориИзбриши