Nedeljko Popadić

Čekam

Čekam dete. Čekam platu.

Prijatelje čekam svoje.

Čekam da u novom ratu

vratim ono što je moje.

Čekam kafu. Čekam ručak.

Čekam život, sve u svemu.

A život je podli kučak,

on mi šamar - i ja njemu.

Čekam ljubav. Čekam Hrista!

Čekam sunce kada sneži.

Imam skromnih želja trista,

a Bog kaže: "Zdrav si! Beži..."

Čekam brata da se seti...

Da se skineš bar do pola...

Čekam loptu da uleti

ispod prečke njinog gola.

Čekam tramvaj. Čekam novce.

I telefon... da me zove...

Na jastuku čekam ovce

da prebrojim - pa u snove.

Čekam sreću pošto-poto!

Bolji život s puno žara...

Pa se kladim, igram loto,

čekalica ja sam stara.

Čekam vikend. Čekam diku.

Staru ljubav da preboliš.

Da ugledaš moju sliku

i napišeš da me voliš.

Čekam čuda da se stvore.

Da se neko samnom smeje.

Čekam leto. Čekam more,

a napolju veje, veje...

Radujem se novom krovu!

Čekam sebe sam da shvatim.

I godinu čekam Novu

a za starom posle patim.

U čekanju život prođe...

Prokleti smo. Da se krije?

Sve što čekaš, kad ti dođe

zanimljivo više nije!