понедељак, 26. јануар 2015.

Miroslav B. Dušanić


Вријеме

Скупили се, 
Причају о времену.
Соле ми памет.

Ћутим. 
Не браним се. 

Шта знају они о тишини 
Моје собе?

У дебелим наслагама таме
Вријеме има 
Сасвим друкчије значење.

1 коментар:

  1. Велики песници су као сам благи Бог. Чега год се дотакну, засветли под њиховом руком, што намисле, буде живот. Мирослав Миро, још и Душанић, имао се рашта и родити.

    Ова је фотографија за будућност. Овај зрак душе. Овај зрак ума. Зрак духа вечног, стрпљивог. Да се зна да је у овим тешким временима, а када су била и лака, било људи. И песника.

    ОдговориИзбриши