Којекуде СОНЕТ
„Којекуде?”– Дошло лирско доба,
па уместо да ходим по свету,
дом ми поста Петраркина соба!
Презимићу зиму – у сонету!
Не имадем ја већега дара,
до бит речи и дом мог језика,
зато зидам, попут руског цара,
Мост сонета – здања свеколика!
до бит речи и дом мог језика,
зато зидам, попут руског цара,
Мост сонета – здања свеколика!
Сонет Ветру! Месечевом луку!
Сонет Косцу! Јелену! Орачу!
Јатак сонет – Хајдуку! Виј Вуку!
Сонет Косцу! Јелену! Орачу!
Јатак сонет – Хајдуку! Виј Вуку!
Веруј песми мојој – моме мачу!
И не питај: „Сестро! Којекуде?”
Кад би песма – нек то сонет буде!
И не питај: „Сестро! Којекуде?”
Кад би песма – нек то сонет буде!
Нема коментара:
Постави коментар