Ljiljana Bralović

ЗА АНКУ

Једна сам од оних што не зна да стари,
идем контра од правца којим ветар дува,
што вреmе пролази то срце не мари,
младост је вечна ко зна да је чува!

Плешем, певам, стихове творим,
љубим небо, корачам по облацима,
слушам мудрост што ми земља збори
на мору моме вечна је плима.

Не признајем тугу!
Њу су измислили слаби!
Све за радост, све за срећу дугу!
за мене су измишљени хоризонти плави!