петак, 26. децембар 2014.

Bogdan Kukolj




Ž E LJ A
Naivni uvek stradaju prvi
a isto tako i zaljubljeni.
Noćas razmišljam o dragoj ženi
što mi već dugo živi u krvi.
Ne mogu sprečiti želju prstiju
da prave oblik njenog lica
niti se odreći bezbroj sitnica
sto su ostale u srži kostiju.
Pa neka nestanem, neka stradam
do zadnjeg časa ću da je volim
želji ne mogu da odolim
i neću prestati da se nadam.

1 коментар:

  1. Po meni,Bogdane ova pesma je jedna od najuspelijih iz tvog bogatog opusa.Šta da ti drugo kažem,osim,bravo,Bogi...pozzz :)

    ОдговориИзбриши