Željko J. Cesnak

SANJAO SAM

Sanjao sam da si ptica u lipovom mednom cvetu,

I da miris odnegovan sklapa tvoje vrele oči,

I da nudiš svoje telo u sledećem dugom letu,

I da vino s bedara ti ; na usne se moje toči.

Sanjao sam da si život sužen poput Carskih vila,

I da vrhom dodiruješ rascvetala hlebna žita,

I da živiš kao Sunce;radosna i sretna bila,

I da ćutiš kao ljubav,kad te neko za nju pita.

Sanjao sam da si izvor pružen poput dečje suze,

Otkinut od sitnog oka što veselo k meni gleda,

I da reči mi,poput breze,duž vrata sad tiho puze,

I da moje meko srce pretvaraš u komad leda.

Sanjao sam,ni sam ne znam,zašto me san budnog lomi,

I u nebo širom gledam,na tlu mi se i neživi,

Da me nosi vrtlog strasti u dubokoj slatkoj komi,

I da sanjam poput pene razbacan po morskoj rivi.

I da svud po meni gaziš i zajedno sa mnom sanjaš,

I osetiš kako krila u ljubavi strasti nose,

Na umorne setne oči mi dlanove tople stavljaš,

A na dušu igru srca i dodire kišne,bose.