субота, 02. јануар 2016.

Željko J. Cesnak



SANJAO SAM
Sanjao sam da si ptica u lipovom mednom cvetu,
I da miris odnegovan sklapa tvoje vrele oči,
I da nudiš svoje telo u sledećem dugom letu,
I da vino s bedara ti ; na usne se moje toči.

Sanjao sam da si život sužen poput Carskih vila,
I da vrhom dodiruješ rascvetala hlebna žita,
I da živiš kao Sunce;radosna i sretna bila,
I da ćutiš kao ljubav,kad te neko za nju pita.

Sanjao sam da si izvor pružen poput dečje suze,
Otkinut od sitnog oka što veselo k meni gleda,
I da reči mi,poput breze,duž vrata sad tiho puze,
I da moje meko srce pretvaraš u komad leda.

Sanjao sam,ni sam ne znam,zašto me san budnog lomi,
I u nebo širom gledam,na tlu mi se i neživi,
Da me nosi vrtlog strasti u dubokoj slatkoj komi,
I da sanjam poput pene razbacan po morskoj rivi.

I da svud po meni gaziš i zajedno sa mnom sanjaš,
I osetiš kako krila u ljubavi strasti nose,
Na umorne setne oči mi dlanove tople stavljaš,
A na dušu igru srca i dodire kišne,bose.

Нема коментара:

Постави коментар