O,kako bi sad prijala jedna ,dobra kiša

U mom stanu je kao u inkubatoru.Jaja provrela...Pilići samo što se nisu.A ja, ne znam kako da oteram pomisao uzurpatorsku,zbog koje osećam vrelinu tvoga tela,kao da si blizu.Klima uzalud duva i zidove hladi
ali ne može želju da smiri, da stiša.Samo da mi srce s pameću ne zavadi
O kako bi sad prijala jedna dobra kiša..Bar da si tu da se zagrlimo ...Klin klinom da izbijemo...Poljupcima vrelim vatru da ugasimo...Da od čežnje više ne bolujemo...Da ne gledam više kao iz beduinskog šatora u kom su mi samoća i vrelina jedini gosti..horde pijanih svatova koja te bezdušno odvode iz moje nedosanjane budućnosti...ne dajući da se sa tobom oprostim