Slavimir J.Zelenkapić

ТВОЈА СЛИКА И НАША ЗЕЛЕНА ЈУТРА

Мили, у спомен са љувабљу

Моја је туга срасла са раном до помена
На светом месту надошлих валова сете
У истом кругу недокучених спомена
И кад ми кораци смрти иду у сусрете

Ја чекам на истом месту љубави зов
Прозебли одблесак сунца на цром мермеру
И први сусрет гесла што збори патријарх Јов
Истине љубави из опоја да се приберу

Да сведем дан на умна поља исте тишине
И дослух живота на хоризонте постојања
Овде се губе узлети у муку гробне дубине...
Нико ми не може узети слободу вере у суретања

Изнад сунца грлим те Мила погледом завета
У жељи да роса не испије прерано лепоту твога лика
Обишао сам све усколебане стране света
И свуда тамо и горе чежњиво зове твоја слика

Опет је љубим на трагу девичанском нежно
За друго време славе уткано у ново сутра
Царство живога Бога све је ближе и неизбежно
Точиће вечне зоре јаву у само наша зелена јутра...