Rade Drainac

Naša ljubav

Noc me ta u mladosti stize,
pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje covek tera od sebe,
a ono mu i dalje ruke lize?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtacem snova.
I mada mi davno rece sve,
uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene
i jedno u drugom vidimo kugu,
a opet...izvan te kobne zene
u mojoj dusi nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
i vec sam od toga kao mesec zut,
pa se opet neobjasnjivo sastanemo
da zajedno produzimo put.

Ne znam vise da li je to ljubav,
ili zagonentni culni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
o recni brzak.