среда, 18. фебруар 2015.

Vladimir Dulanović



Nepovezana
Nikad neću visoko pevati noći
Ove će me strofe rđati
I glibati obraze zamahom
Njoj ću i seme i noć
I sene zene
Širom kaverne
I rastur u strah
U smir
Biva da plačem tuđom decom i sramom i srmom
Drumom i kaldrmom
O gle
Magla me osunčava nekim lažnim prolećem što klije
U nekoj prošlosti dečjoj gde imam ljubav sa vazda čistom kosom i
Obelisk od gline i tica
A bol nedozvan osaman
Tuđ i grehovan
O mila davna moja
Okaj i ovaj pev i dih
Odnesi grdan san
Da ne bolam jutar i zor
U blesak lud
U stih
Eno kuca nam jutro na škure mladosti jadna nevratna
Smijurna
Evo se modrine liju na ustuk ciči zvezdavici
Eto se i život rasprskava baško vatromet na inat životu
Onom što bi drugi hteli da nam proture kao neki
Život

1 коментар: